NTC Sistem

Poštovani roditelji ,

stručni tim PU “Mudrica i Dobrica” je svestan problema u metodičko – didaktičkom pristupu učenja odlučio da akcenat stavi na razvijanju funkcionalnog znanja dece. Trudimo se da decu naučimo da razmišljaju i rešavaju probleme,a ne da im plasiramo rešenja i da reprodukuju neke sadržaje. Pred vama je NTC sistem nastao u želji da podstaknemo našu decu da u što većoj meri dosegnu svoje biološke potencijale. Činjenica je da inteligencija ne zavisi samo od broja nervnih ćelija (genetski potencijal), nego i od broja veza među neuronima. Period do sedme godine života je najdragoceniji za formiranje novih veza. „Kako stimulisati velike potencijale naših mališana pre polaska u školu?”, pitanje je na koje odgovara program NTC sistem učenja (NTC je skraćenica od “Nikola Tesla centar”- odsek Mense za darovite).

OSNOVNA IDEJA NTC SISTEMA

Njegova osnovna ideja je da ukaže na značaj i neophodnost povećanja udela neurofizioloških saznanja u formalnoj edukaciji dece. Neiskorišćeni potencijali ljudskog uma i snaga detinjstva, udruženi sa posvećenim i edukovanim roditeljima i vaspitačima, otvaraju vrata ka kreativnijem učenju, bržem saznavanju i lakšem otkrivanju i razvijanju sposobnosti. Na ovakav način na vreme pripremamo našu decu za nove izazove u životu. Suština NTC sitema učenja je da se ne može razdvajati kognitivni(saznajni) i motorički razvoj deteta.

Bitno je da se u predškolskom uzrastu u svakodnevni rad unesu elementi koji dokazano stimulišu mentalni razvoj dece, ali i specifične vežbe koje razvijaju koordinaciju pokreta i motoriku i na taj način sprečavaju poremećaj koncentracije i pažnje u kasnijem periodu života. Jednako je važno da se razvija i brzina razmišljanja i zaključivanja (funkcionalno znanje) kroz koju pratimo darovitost dece.

Značaj porodice i vrtića za razvoj potencijala deteta kroz NTC sistem

Razvoj potencijala, kao složen i dinamičan proces, zahteva saradnju, udruženo i sistemsko delovanje velikog broja činilaca, među kojima porodica, sam pojedinac i društvena sredina imaju presudnu ulogu i značaj. Naime, često se pretpostavlja da darovita deca imaju darovite roditelje i da potiču iz imućnijih, obrazovanijih porodica, ili porodica sa višim socioekonomskim statusom. Istraživanja (Roedell, Jackson, Robinson) su opovrgla navedene tvrdnje i potvrdila da je aktivan angažman vaspitača i roditelja (tj. osoba koje su provodile puno vremena sa decom) u vaspitanju dece značajniji u razvoju sposobnosti od statusa i obrazovanja. To je objašnjeno činjenicom da osobe koje u zajedničkim aktivnostima sa decom provode dosta vremena (zajedničko čitanje, traženje informacija iz knjiga, mapa, enciklopedija, razgovor o pročitanom, bogaćenje dečijeg rečnika, zajedničke posete pozorištu, izložbama, sportskim događajima i razgovor o tome i sl.), olakšavaju razvoj njihovih interesa, odgovaraju na njihova pitanja i osiguravaju toplinu i podršku njihovim intelektualnim istraživanjima, što ujedno podstiče razvoj dečije darovitosti. Pored navedenog, ukoliko dete ide u vrtić, od velike važnosti je i stvaranje stimulativnog okruženja u kojem se u prvom redu podstiče razvoj motivacije kod dece, pozitivni stavovi prema obrazovanju i znanju uopšte; interes za uspeh deteta (ako roditelji prate razvoj i rezultate, pokazuju poštovanje za trud deteta, ohrabruju, nude pomoć), visoka očekivanja od sebe i svoje dece itd. Aktivan angažman vaspitača i roditelja ne podrazumeva samo količinu zajednički provedenog vremena, već i jedan poseban stil podučavanja koji se temelji na inicijativi i aktivnostima samog deteta.

Najvažnija je rana stimulacija!

Svako dete koje nauči svoj maternji jezik do treće godine, već je savladalo jedno od najtežih mentalnih izazova i sigurno ima kapacitete i sposobnosti da dalje napreduje i razvija svoje specifične talente. Mi samo moramo da mu pomognemo da to i uradi i tako dosegne svoje biološke potencijale. Ukoliko ne radimo na takvoj stimulaciji, onda pojedinačno, ali i na nivou čitave nacije, imamo manje talentovanih i darovitih, a poznato je da su oni najvredniji resurs svake države.
Čovek je biće koje se kreće. Mozak, da bi se razvijao i stvarao sinapse (veze), zahteva razne vrste kretanja u ranom razvoju. Zbog toga se deca instiktivno vrte, skaču, prevrću, hodaju po ivicama, šljapkaju po baricama…i ne treba im to uvek braniti. U današnjim uslovima razvoja dece, kada provode po 3-4 sata pored računara,video igrica i televizora,u neprirodnim položajima, više nego ikad je potrebno motorički stimulisati decu i na taj način omogućiti njihovom mozgu u najranijem uzrastu potrebnu stimulaciju.
Mi u PU”Mudrica i Dobrica” svakodnevno radimo na ranoj stimulaciji dečijih potencijala kroz mnoštvo fizičkih aktivnosti, igre, muzike, likovnih aktivnosti, asocijativnih, problemskih i funkcionalnih zadataka. Naravno, uloga roditelja je najvažnija, a mi se trudimo i radimo na tome da pomognemo upravo roditeljima u nastojanju da im deca budu uspešna.

NTC program

Etape u realizaciji programa:

1. DODATNA STIMULACIJA RAZVOJA SINAPSI
– Kineziološke aktivnosti: akomodacija oka, rotacija, ravnoteža
– Grafomotoričke vežbe

2. STIMULACIJA RAZVOJA ASOCIJATIVNOG RAZMIŠLJANJA
– Apstrahovanje, vizualizacija
– Apstraktna klasifikacija i apstraktna serijacija
– Asocijacije i muzika (klasična)

3. FUNKCIONALNO RAZMIŠLJANJE
– Zagonetne priče, zagonetna i problemska pitanja (npr.Koje prirodno blago čuva na 1000 letećih čuvara?)(med i pčele)

O autoru

Ranko Rajović, lekar specijalista, rođen 1964. godine u Beogradu, osnivač MENSE JUGOSLAVIJE (danas Srbije) i Odseka za darovite NTC (Nikola Tesla centar), član Borda direktora svetske MENSE i član Komiteta svetske MENSE za darovitu decu. Živi i radi u Novom Sadu, oženjen, otac četvoro dece.

Mensa je organizacija koja okuplja osobe sa IQ od 148 i više, tako da je 100% članova u grupi potencijalno darovitih, ali nemaju svi razvijene osobine darovitih. Ima ih oko 12-25% u svakoj Mensi, što je znatno više nego u opštoj populaciji (od 0,3-1%). U okviru Mense Srbije postoji i Odsek za darovite (NTC), koji praktično može da posluži kao izvanredni dokaz o značaju darovitih, o njihovim postignućima i vrednostima u odnosu na kontrolnu grupu (studenti bilo kog fakulteta). Naime, skoro svi članovi NTC-a su studenti sa izuzetnim rezultatima, državni i međunarodni prvaci, studenti na najprestižnijim svetskim univerzitetima (Oxford, Cambridge, Columbia, Harvard, LSE, St. Petersburg, Yale, MIT, Stanford…), kao i priznati stručnjaci u cenjenim svetskm kompanijama i na fakultetima (Mercedes, Porsche, Motorola, Oxford, Heidelberg…). Iskustva najuspešnijih članova Mense vezana su za lično i društveno poimanje darovitosti, odrastanje i obrazovanje tih ljudi i moguće probleme koje su imali na putu ka ostvarenju svojih ciljeva, a to su dragoceni putokazi za kreiranje modela koje koristi ovaj program.
Dosadašnja iskustva Mense u nekoliko zemalja i rezultati u radu sa decom predškolskog uzrasta pokazuju vrednost i praktičnu primenu Programa, jer je jasno uočeno da deca brzo napreduju i da roditelji apsolutno podržavaju primenu i pristup koji koristi Mensa.